Унапређење извештавања о отпаду према ЕУ – био и биоразградиви отпад

Састанак под називом „Даљи развој индикатора за извештавање о циљевима из Програма управљања отпадом и Специфичних планова имплементације директива“, са посебним фокусом на биоотпад и биоразградиви отпад, отворио је Душан Чаркић помоћник министарке заштите животне средине.

У питању је активност пружања подршке Агенцији за заштиту животне средине на унапређивању извештавања о отпаду, а у оквиру ЕНВАП4 пројекта.

Циљ скупа је био да се представницима Министарства и Агенције презентује методолошки приступ за израчунавање индикатора у складу са захтевима ЕУ, припремљен уз подршку експерта на ЕНВАП4 пројекту, професора Горана Бошковића са Факултета инжењерских наука у Крагујевцу.

Претходно је Даринка Борчевић испред Одељења за европске интеграције (МЗЖС) дала преглед 15 индикатора за извештавање према Преговарачкој позицији, од којих је 5 доступно захваљујући претходној подршци ЕНВАП-а. Истакла је да ће укупно 7 индикатора бити доступно уколико буду прихваћени како су представљени данас, док су даље активности потребне за још 5 индикатора.

Професор Бошковић је говорио о припреми података о отпаду и методолошком приступу за израчунавање индикатора у складу са захтевима ЕУ. Представио је нове индикаторе, међу којима су степен рециклаже био-отпада, укупна количина одложеног биоразградивог отпада, удео депонованог отпада на несанитарним депонијама у односу на укупно депоновани отпад и укупно генерисани отпад, као и покривеност услугом сакупљања и раздвојеног сакупљања отпада.

Небојша Реџић, начелник Одељења за национални регистар извора загађивања у Агенцији за заштиту животне средине, је рекао да представљена методологија у потпуности испуњава услове за достављање података о био-отпаду Еуростату и да је следећи корак припрема методологије у форми решења које ће Агенција усвојити као оквир за извештавање. Додао је да је улога Министарства у успостављању система управљања био-отпадом огромна и незаменљива, иако је то неопасан отпад којим се управља на локалном нивоу.

Када су у питању општине, наглашено је да је неопходно унапредити квалитет извештаја и података које локалне самоуправе на годишњем нивоу достављају Агенцији.

Такође, како би се спровеле неке од датих препорука за израчунавање индикатора, биће потребно изменити и допунити поједине обрасце за извештавање. Да би до тога дошло потребно је да релевантна подзаконска акта буду усвојена и информациони систем Агенције прилагођен новом приступу пре почетка извештајног периода, односно, до краја године.

Закључено је да управљање биоразградивим отпадом има посебан значај, јер чини више од половине депонованог отпада. Фракција био-отпада има највећи удео у комуналном отпаду у Србији (39.3%), што значајно утиче на ниске вредности степена рециклаже (16.78%) и високе вредности депоновања (77.98%).