Новости из ЕУ

Уредба о амбалажи и амбалажном отпаду је ступила на снагу 11. фебруара с циљем да: олакша решавање еколошких изазова проузрокованих прекомерном амбалажом, смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште, као и коришћење воде и еколошке трошкове у индустрији амбалаже. Такође, ова уредба ће створити нове могућности у сектрорима рециклаже и одрживости. Ово је важан корак ка циркуларној, одрживој и конкурентнијој привреди ЕУ. Више информација о овој теми, могуће је преузети на следећем линку: https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/mex_25_474

Европска комисија је 6. фебруара усвојила Делегирану уредбу за утврђивање детаљних правила за годишњи обрачун разлика у цени између авио горива који испуњавају услове одрживости и фосилног керозина и за доделу емисионих јединица за коришћење одрживих авио горива у оквиру система трговине емисијама (ЕУ ETS). Више информација о овој теми, могуће је преузети на следећем линку: https://climate.ec.europa.eu/news-your-voice/news/adoption-eu-rules-ets-support-system-accelerate-use-sustainable-aviation-fuels-2025-02-06_en

Европска комисија је 7. фебруара покренула јавне консултације о нацртима измена и допуна правила о државној помоћи у погледу приступа правди у питањима животне средине. Нацрт измена и допуна спроведбена уредбе о државној помоћи и Нацрт измена и допуна код најбољих пракси државне помоћи, требало би да успостави нови механизам који ће омогућити грађанима да затраже ревизију одређених одлука ЕК о државној помоћи, а како би се утврдило да ли су оне у супротности са законима ЕУ о животној средини. Документа која су предмет јавних консултација, могуће је преузети на следећем линку: https://competition-policy.ec.europa.eu/public-consultations/2025-state-aid-environmental-matters_en

На основу информација објављених у чланку на порталу Financial times 6. фебруара Вопке Хоекстра, комесар за климу, нулте емисије и чист развој, изјавио је да жели да ограничи примену Механизма за прекогранично прилагођавање угљеника (CBAM), на највеће увознике и поштеди већину компанија трошкова усклађивања и накнада, као део напора ЕУ да смањи бирократиру и повећа продуктивност (оваквом изменом прописа више од 80% компанија ЕУ би било изузето из примене овог прописа). Чланак је могуће преузети на следећем линку: https://www.ft.com/content/c6102135-eefa-488f-81c2-4aa8eaf95644

Европска комисија (ЕК) је 31. јануара 2025. године усвојила јануарски пакет одлука о повредама права ЕУ услед одсуства комуникације од стране држава чланица ЕУ о мерама које су предузете за преношење директива ЕУ у национално законодавство. Наиме, 27 држава чланица ЕУ још увек није доставило мере транспозиције за једанаест директива ЕУ у области животне средине, финансијске стабилности, финасијских услуга и уније тржишта капитала, правде, опорезивања, мобилности и транспорта. У складу са правилима процедуре, у случају да у року од два месеца државе чланице не доставе одговор ЕК и не пренесу поменуте прописе у национално законодавтво, ЕК може да одлучи да достави образложено мишљење. Саопштење за медије ЕК од 31. јануара 2025. године у вези са јануарским пакетом одлука ЕК о повредама права ЕУ се може преузети са следећег линка: https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/inf_25_273

Стално представништво Турске при ЕУ је 31. јануара организовало представљање извештаја Светске банке о транзицији ка циркуларној економији у Турској. Учесницима скупа се обратио амбасадор Турске при ЕУ и представио докле је стигла Турска по овом питању. Турска је у претходном периоду усвојила Зелени акциони план ( који садржи главне елементе Европског зеленог договора) и Акциони план циркуларне економије. Амбасадор је истакао и значај трансформације привреде и сарадње, као и потребе техничке и финансијске подршке приватном сектору. Такође, поменуо је и финансијске ресурсе које Турска користи по питању циркуларне економије (ИПА фондове и инвестициону платформу) и истакао значај секторских дијалога на високом нивоу са ЕУ и модернизације царинског система. Извештај је могуће преузети на следећем линку: https://documents1.worldbank.org/curated/en/099011525165021675/pdf/P1745691aee09803018401160c4d4e8a7c7.pdf

Европска комисија (ЕК) је 29. јануара представила Компас конкурентности, прву велику иницијативу у овом мандату, као стратешки и јасан оквир рада ЕК. Компас конкурентности чине 3 стуба: Затварање иновационог јаза, заједничка мапа пута за декарбонизацију и конкурентност и смањење прекомерних зависности и повећање безбедности. Компас показује смер рада ЕК у наредних пет година и наводи приоритетне акције за поновно покретање економске динамике у Европи. Цео документ је могуће пронаћи на следећем линку: https://commission.europa.eu/document/download/10017eb1-4722-4333-add2-e0ed18105a34_en

Заједнички истраживачки центар ЕК (JRC) објавио је 31. јануара Извештај о глобалној енергији и клими за 2024. годину, који показује да је и даље потребна хитна глобална акција како би се ограничила растућа температура и избегли најекстремнији утицаји климатских промена. Извештај је могуће преузети на следећем линку: https://publications.jrc.ec.europa.eu/repository/handle/JRC139986

Према информацијама које су објављене на порталу Politico, 30. јануара на друштвеној мрежи LinkedIn је дошло до неуобичајене размене мишљења између Курта Вандерберга, генералног директора Директората ЕК за климатске акције и Жана Лука Демартија, који је обављао функцију генералног директора Директората ЕК за трговину од 2011. до 2019. године, а у вези са зеленом агендом ЕК. Наиме како преноси Politico, Вандерберге је истакао да, када се САД повуку из климатских акција, снажни зелени закони ЕУ могу бити велика предност за привлачење инвестиција. Демарти је на то одговорио да климатска неутралност ЕУ до 2050. године није изводљива без великог утицаја на кључне гране индустрије као што је производња аутомобила и пољопривреда. Вандерберге је као одговор на то истакао да фосилна горива представљају огроман терет за економију, јер ЕУ троши више од милијарду евра дневно на увоз угља, нафте и гаса. Такође је изјавио да климатске акције имају цену али да је цена неделовања већа. Чланак је могуће преузети на следећем линку: https://www.politico.eu/article/eu-decorum-cracks-over-green-agenda-trade-climate-action-agriculture/

Алијанса “Градови у којима је могуће пливање” је покренута уочи Олимпијских игара у Паризу у јулу 2024. године и подржава глобални покрет за градске водене путеве у којима је могуће пливати. Градови у којима је могуће пливати по дефиницији су градови у којима су изграђена окружења са урбаним пловним путевима, који су постигли и одржавају “стандарде воде за купање” у складу са Директивом ЕУ о води за купање и који су подржани комплементарним политикама, инфраструктуром, садржајима и услугама. Чланак је могуће преузети на следећем линку: https://environment.ec.europa.eu/news/swimmable-cities-are-liveable-cities-2025-01-29_en

Амерички председник Доналд Трамп је у року од неколико сати након што је преузео дужност објавио низ извршних наредби, а енергетски и еколошки досијеи су били главне мете. Како се очекивало, Трамп је наредио излазак САД из Париског споразума. Када се повлачење заврши за годину дана, САД ће се придружити Јемену, Ирану и Либији као јединим непотписницима споразума.

Лидери ЕПП (водеће странке у Европском парламенту) на самиту лидера у Берлину, који је одржан за викенд,предлажу  документ који позива на повратак на политику „зеленог таласа“ пре 2019.

То значи стављање на чекање на најмање две године правила ЕУ о корпоративној одрживости која захтевају од компанија да прате, пријављују и елиминишу проблеме као што су дечији рад у својим ланцима снабдевања, таксономија зелених финансија ЕУ и нова увозна царина на CO2.

Масе остатака фибергласа са лопатица ветротурбина и делова авиона илегално су транспортовани из Немачке у малу чешку општину, што је изазвало истраге и позиве за европско решење, јер то није био изолован случај.  Увидом се, показало да је у питању стаклопластика – готово немогуће рециклирати – што је изазвало сумњу у нелегално одлагање. Питање је стигло и до Европског парламента.

Карол Навроцки, којег подржава партија PiS (ECR) је обећао да ће одржати национални референдум о Европском зеленом договору ако победи на изборима 18. маја. Безбедност хране и енергије „су егзистенцијална, веома важна, фундаментална питања“, рекао је Навроцки, додајући да би сви Пољаци требало да буду у могућности да изразе своје мишљење на референдуму о Зеленом договору, који „има за циљ да лиши пољску пољопривреду могућности функционисања“.

Служба за истраживање Европског парламента (EPRS) организовала је 16. јануара 2025. године свој годишњи округли сто на ком је представљено десет кључних тема које ће обликовати политичку, економску и друштвену агенду ЕУ у 2025. години. Девету годину заредом, овај догађај окупља доносиоце одлука, аналитичаре и заитересоване стране како би истражили изазове и могућности у кључним областима ЕУ. Тема “Постављање климатског циља за 2040. годину” једно је од најважнијих и најизазовнијих питања у климатског политици ЕУ. Као део Европског зеленог договора и дугорочних климатских циљева, ЕУ планира да смањи емисије CO2 за 90% до 2040. године у поређењу са нивоом из 1990. године. На састанку округлог стола закључено је да је неопходно обезбедити да транзиција буде праведна за све регионе и заједнице унутар ЕУ, те да постизање циља за 2040. годину захтева снажну координацију између ЕУ и њених држава чланица, и поред чињенице да ЕУ поставља опште циљеве, националне владе морају развити и спроводити политике прилагођене сопственим околностима.