О Поглављу 27

Отпад има значајан утицај на животну средину и људско здравље, јер изазива загађење ваздуха, вода и тла, емисије гасова са ефектом стаклене баште, као и губитке природних ресурса.

Производња отпада у Србији има тенденцију раста, а преко 77% комуналног отпада је завршило на депонијама у 2022. години.

Имплементација стандарда заштите животне средине ЕУ је кључна за побољшање квалитета живота грађана. Зато је и у Србији потребно применити приступ ЕУ који се заснива на „хијерархији отпада”, а подразумева давање приоритета смањивању количине отпада (превенцији), поновном коришћењу и рециклирању, уместо одлагању на депоније и спаљивању отпада.

Процењује се да ће бити потребно уложити око 1,3 милијарде евра (индекс цена у 2021. години) за правилно управљање отпадом у Србији.

У оквиру процеса европских интеграција усвојена је Преговарачка позиција Србије за поглавље 27, као и специфични планови имплементације директива и Вишегодишњи инвестициони и финансијски план. Овим документима утврђене су потребе, циљеви и национални стратешки оквир за финансирање и инвестиције у области животне средине.

Највећи део инвестиција, преко 4 милијарде евра, потребан је за спровођење захтева за пречишћавање отпадних вода у урбаним срединама, док су инвестиционе потребе за сектор отпада преко 1 милијарде евра.

Капацитет за имплементацију инфраструктурних пројеката у области заштите животне средине је кључно питање за испуњавање циљева и рокова дефинисаних захтевима ЕУ.

Више информација о инвестицијама у животну средину можете пронаћи у лифлету.

Приступање ЕУ је дуготрајан процес у коме држава кандидат мора да усклади своје законодавство са прописима ЕУ и да примењује правне тековине ЕУ. Пре приступања ЕУ, Србија, као и свака држава кандидат треба да усвоји и почне да спроводи своје националне дугорочне стратегије и планове који су саставни део препорука креираних у оквиру сваког од преговарачких поглавља из различитих области.

Националне стратегије и планови треба да обухвате приоритетне области, циљеве које треба остварити до датума приступања и план активности за потпуно усаглашавање након приступања.

Ове посебне стратегије и планови за транспозицију и спровођење правних тековина ЕУ из области животне средине, треба да буду комбиноване са стратегијом претприступне помоћи ЕУ. Финансијска подршка у овом процесу је веома важна, а ЕУ обезбеђује део потребних средстава.

Да ли знате да се Преговарачко поглавље 27 односи на животну средину и климатске промене? То је једно од најкомплекснијих преговарачких поглавља из много разлога. Између осталог, свака земља кандидат мора да усклади више од 200 основних правних аката из различитих сектора да би потврдила своју способност примене законодавства ЕУ.

Поглавље 27 покрива различите области: квалитет ваздуха, управљање отпадом, квалитет воде, заштиту природе, контролу индустријског загађења, хемикалије, буку, хоризонтално законодавство и климатске промене. Такође, Поглавље 27 бави се и питањима цивилне заштите.

Оно треба да допринесе очувању, заштити и унапређењу животне средине, одговорном и рационалном коришћењу природних ресурса, као и унапређењу мера на међународном нивоу у циљу решавања глобалних проблема у области животне средине. Такође, има огроман утицај и на заштиту људског здравља.

Како би Србија достигла стандарде ЕУ у области животне средине и климатских промена, неопходно је да усклади национално законодавство са законима ЕУ, али и да ниво заштите животне средине подигне на знатно виши ниво. На том путу, подршка ЕУ, мултилатерална и билатерална помоћ играју важну улогу.

Шведска је водећи билатерални донатор у овом сектору и њихова подршка покрива све главне аспекте Поглавља 27, од преговора до правне, институционалне и инвестиционе подршке.

Само у периоду од 2016. до 2020. године Краљевина Шведска је инвестирала 12 милиона евра за унапређење животне средине у Србији, док око 2 милиона евра годишње улаже за реформе у Поглављу 27.

Сарадња са Министарством заштитe животне средине Републике Србије је од изузетне важности, па се због тога највећи број пројеката реализује кроз директно партнерство са овом националном институцијом.

Током последњих 25 година ЕУ је изградила највећу мрежу заштићених подручја на свету – Натура 2000. Она укључује преко 27.500 заштићених локација на којима је обезбеђен опстанак највреднијих и најугроженијих врста и типова станишта.

Србија је локалитет који обилује бројним биљним и животињским врстама, иако се простире на само 1% европске територије.

Да ли знате колико је различитих биљних и животињских врста до сада откривено у Србији?

Имате ли сазнања колико има заштићених врста у Србији?

Да ли сте се запитали који проценат наше земље је под заштитом и како се у Србији спроводи пројекат Натура 2000?

Да ли знате да Србија добија око 67% залиха воде за пиће из подземних извора, док се 33% добија из површинских вода? Са друге стране, око 55% укупног становништва је повезано на системе прикупљања отпадних вода, али само око 7.3% отпадних вода има биолошки третман. Иако Србија усклађује законодавни и институционални оквир са ЕУ прописима и већ спроводи неке од захтева, за потпуно достизање циљева и ЕУ стандарда потребан је дужи временски период од 20 до 25 година.

Осим израде одређених планова и пројеката, очекује нас постављање 1.300 мониторинг станица како би се унапредио систем праћења подземних и површинских вода, изградња 359 постројења за пречишћавање отпадних вода, као и изградња 10.370 км мреже за прикупљање отпадних вода.

Последња деценија је најтоплија у претходних 150 година и то због климатских промена које се дешавају: температуре расту, расподела падавина се мења, глечери и снег се топе, а глобални ниво мора расте.

Климатске промене су резултат глобалног загревања до којег долази због емисије гасова са ефектом стаклене баште. ЕУ се већ озбиљно посветила смањењу емисије ових гасова за 40% до 2030. године у односу на 1990. годину. И Србија је на истом путу, како би до 2030. године смањила емисију гасова са ефектом стаклене баште за 9,8% у односу на ниво из 1990. године. Највећи емитери ових гасова у Србији су енергетски сектор са 80% ових гасова, пољопривреда и шумарство учествују са 10%, док индустријски процеси доприносе укупним штетним емисијама са 5,1%.

Главни корак у успостављању правног оквира за климатске промене је Закон о климатским променама који је Србија усвојила у марту 2021. године.

Да ли знате да је у Србији 2019. године 90% загађења ваздуха сумпор диоксидом потицао из производње електричне и топлотне енергије? Такође, доминантан удео честица PM10 (57%) и PM2.5 (77%) потиче из малих топлана (до 50 МW) и индивидуалних ложишта.

Лош квалитет ваздуха негативно утиче на људско здравље, животну средину и климу. Иако је законодавство у области квалитета ваздуха у великој мери у складу са ЕУ захтевима, додатне активности треба да се предузму.

Европско законодавство које се односи на квалитет ваздуха базира се на одређеним принципима који треба да допринесу системском решавању проблема.